Lipanj 2008 (1)
Travanj 2008 (2)
Ožujak 2008 (3)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

by LovE GrL

Opis bloga

moje price i pesmice...koje sam ja pisala....samo to...nadam se da ce wam se swidit...ako wam se ne svide molim was da mi ne s*rete onda....hvala unapred..
i da...imam ja jos jedan blog s sekom/kumom...bice u linku...
woli was wasa Sandra...=)

Linkovi

Eto to je blog mene i seke

SLIKICEE...
ja & mawi Stefan...

opet mi......

.................


















ja & brat...

nedjelja, 08.06.2008.

Srećkooooo....weeeeee..

Kao što widite naslow....neradi se o pesmi....radi se o jednoj..."priči"...istinitoj priči...koja se desila baš danas...
Naime...radi se o malom piletu...koje je prežiwelo..zahwaljujuće meni...i mojoj brizi...Jako sam ponosna na sebe..sto sma uspela spasiti to maloo bespomoćno biće...
Oko pola 12...sam išla u trgowinu....kada sam nedaleko od sebe ugledala malo biće koje se jedwa pomera...ležalo je tako bespomoćno.....nisma znala šta uraditi....,a nisam ga mogla ostawiti da ugine...
Uzela sam ga u ruke i ponela kući....bilo mu je swee gore i gore...ležao je...pomislila sam na tren da je mrtaw...nije se micao...
Dawala sam mu wodee...ali nije reagirao...."možda mu je hladno..."?,zapitala sam se....opet sam ga primila..stawila u malu kutiju..i zamotala u swoju majicu....tada mu je bilo maloo bolje....al ne dowoljno...još uwek je bilo pitanje da li će prežiwet....
Iznela sam ga wan na sunce...a wreme...grrrr...stalno se menjaloo...te ima sunca..te nema....
Al...imali smo sreće..i on i ja...kada sma ga iznela..sijalo je sunce...bilo je weoma toplo....Počeo se oporawljat....dizati glawu..i hodati.......bilo mu je swee bolje i bolje....
Ostawila sam ga maloo wani...narawno...stalno sam ga obilazila,nisam ga ni sekunde mogla ostawit...a on...swe je boljee i boljeee...bila sma pesretna....
Ewoo sada...žiw je..i koliko toliko zdraw...nemože se baš odma u potpunosti oporawit....al..kako se kaze.."izwan opasnosti jeee..."weeeeee
Nakon swega sto je prošo...sreća je bila na njegowoj strani....dala sam mu ime Srećko.......to mi je nowi kućni ljubimac....
Nadam se da će te swee pročitat....i ewoo slikice mog Srećka...
owde je joss lošeee...

owdeee je mnogo bolje...weeee

ewo mene i Srećka..=)

i još jednom Srećkoo...

četvrtak, 24.04.2008.

nowi post...nowe pesmice..

DOSTA JEEE...

Bilo je mozda i boljih dana
mozda ce ih biti jos vise,
ali jedno znam zasigurno sad...
nikad se necu bojati kise!

Stajati kraj pruge i cekati voz...
suznim ocima gutati svoju glad..
kad je vetar jedini koji ti miluje obraz
tada ipak nisi sam...

Želim vam reci koliko je tuge potrebno,
i koliko je suza nuzno
kako bismo videli sebe.

Reklo bi se da to nije tesko,
ali pokusajte videti sebe,
pokusajte voleti se...
pokusajte biti zadovoljni...

Uvidi svoju snagu, uvidi svoju patnju..
uvidi sebe i bit ces ono sto ON vidi u tebi...
patimo????? dosta je... dosta je...
dosta je!!!


NAŠE USPOMENE....

Uživali smo, a čuvala nas nada....
Sjećanja tkali, mislima ispreplitali,
Poljupcima svaku uspomenu zapečatili...

Ljubavlju sam se klela, ljubavlju pretila...
Svaku šamar zbog njega podnosila....
Sramom se branila, strahom se lečila...
Bolne uspomene ljubavi naše,
A tako slatke da i same sebe nadmaše...

Svaku prevaru u grlu sam nosila...
Oprostom se branila, gorčinom se lečila....
Bolne uspomene ljubavi naše,
A tako slatke da i same sebe nadmaše...

Sutra ti, sutra ja, ubuduće zajedno ne spada...
Voleti znam, voleti sam naučila...,
Praštati zaboravljam, povrediti ne dam...
Uspomene brišem, duboke ožiljke zagrćem...
Suzu više ne lijem, pogled ne poginjem...

petak, 11.04.2008.

"tek 15 godina..."

Imala je 15 godina...,zwala se Jasna...
Wolela je žiwot..znala je žiwetu...woleti...ljubiti...U društwu je bila omiljena,duhowita...wedra i wesela...Imala je obitelj..prijatelje..swog nezamenjiwog dečka,kojeg je mnogo wolela...Bili su weopma zaljubljeni i sretnio..nešto čarobno i lepo...
Dewojka je bila poput princeze...lepa...zgodna...dewojka za poželet...Imala je krupne zelene oči i dugačku smedju kosu.Uwek je bila raspoložena i wesela...Bila je dobra..naime poslušna dewojka koja nebi naprawila ništa što nesme niti naudila nekom...Swake nedelje je išla u crkwu...werowala je u Bogu...
Majka se njome ponosila i dičila...Uwek joj bi tepala,što se Jasni baš i nije swidjalo...ali wolela je swoju majku,jer joj je ona bila uwek potpora u swemu i weliki uzor...
Swe njene wršnjakinje su weć odawno izlazile po raznim klubowima i diskotekama,ali Jasna nije...Nisu je zanima izlazci i noćni klubowi...
Mirna..jedna od njenih naboljih prijatlji je u subotu slawila rodjendan u jednom poznatom klubu...Jasna je to odmah negirala i rekla je da nemože...Mirna se jakoo naljutila i zazwala je...
Jasni je bilo žao,.."ali ja ne izlazim,znaš to i sama.."
.."da znam,Jasna..Ali moj rodjendan je..ako sada ne izadješ..nećeš nikad...Moraš jednom..a sada imaš priliku...molim te..."...rekla je Mirna...
.."Widit cu...jooj Mirna....šta ću ja s tobom..hehe..."
.."jeeeeeeee....jeeeeeee...hwala Jasna..neznaš koliko mi to znači..."..rekla je Mirna swa usplahirena od sreće...
Jasna je pitala majku...majka joj je dozwolila..imala je mnogo powerenja u nju...
Odlučila se teška srca da ide...ali samo radi Mirne...
Obukla se i krenula peške....jer se dogoworila sa još nekim prijateljicama da idu zajednoo....
Došle su tamo....prwe...Mirna je bila presretna što ih widi..posebno Jasnu...
Zazwonio je Jasnin telefon..."hej mala...možemo se widit na 5min...ja sam tu ublizini..."
Narawno..to je bio njen dečko...otišla je nedaleko od kluba...na jednu klupicu..gde ju je on čekao....
Čarobno...tako slatki...
Woleli su se wiše nego iko....neobično ali istinito...
Morala je krenuti....ipak je došla na rodjendan...nebi bilo fer....
Krenula je....powukao je za ruku i rekao joj...
.."wolim te malena..."..tihim glasom mu je odgoworila,..
.."i ja tebe mali...,ali moram ici...."
Otišla je laganim korakom....ali se često okretala prema njemu dok nije došla do kluba....a on je ostao sediti na toj klupici....
Ušla je u klub...bio je pun..jawila se Mirni...bilo joj je dosadno pa se odlučila malo prošetat...
To nije trebala učinit...izašla je iz kluba....
i nastawila šetat....
Kada,,...........desilo se ono najgore...
naisao je autooo....,,,i...............
.."JASNAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"....."NEEEEEEEEEEEEEEEEE"
začuo se MIRNIN GLAS..."NEEEEEEEEEEE"....
Ona je ležala na cesti...bespomoćna...
Mirna je potrčala prema njoj....primila je u naručje i zwala pomoć...Mirna je swe jače i jače plakala i držala je....Prekasno je hitna stigla....nije joj bilo spasa...Umrla je na rukama swoje prijateljice....
Swe je to pogodilo...jakoooo.....nisu werowali....dečko...majka....bili su skrhani....
Dugo wremena se nisu mogli pomoriti da je gotowo..da je wise nema...
...lepa...zgodna dewojka....a wec joj se žiwot ugasio...
imala je TEK 15 GODINA....

ponedjeljak, 31.03.2008.

Dve pesmice poswecene mom decku....=)

"SREĆA"

Sreća je imati nekog
kog ti srce voli...
Sreća je imati nekog
za koga znas da postoji...

Sreća je imati nekog
da ti briše suze...
Sreća je imati nekog
ko ti život uze...

Sreća je imati nekog
za koga se boriš
Sreća je imati nekog
kog iskreno woliš...


"ON"

On je moja staza
kojom koračam ja...
On je moj ponos
i snaga koju trebam ja...

On je moja ljubav
zbog koje živim ja...
On je moj idol
kojemu se divim ja...

On je moj dečko
koga trebam ja...
On je moj život
zbog njega živim ja...

petak, 28.03.2008.

evo mene....

Ovo je jedna pola izmisljenja...a i stvarna tuzna prica..=)
procitajte....=(......wojim wasss...kiss

-Prijateljstvo je ljubav,toplina..osmeh...
Kad jednom zavoliš i otvoriš mu se,teško je to sve zaboraviti i preći preko svega kao da ništa nije bilo.
Od petog razreda bile su nerazdvojne,najbolje prijateljice...
Jedna se zvala Sanja,a druga Tanja...Sanja je bila veoma otkačena i luda.Već u petom razredu su joj se sviđali dečki,i ludila je za njima...Bila je slatka,plave kose i malih zelenih očiju,vrlo sitna i zgodna...Tanja...imala je veoma bijnu smeđu kosu,prelepe smeđe oči...bila je malo visa od Sanje,slatka i veoma zgodna...
Ni Sanja ni Tanja nisu bile jedinice...niti su bile mazne ni previše detinjaste iako se činilo da je Sanja ipak malo zrelija...To prijateljstvo je bilo jedinstveno..neodoljivo i veoma neobično...Volele su se i bile veoma vezane.Nihov odnos je bio poput sestrinoskog...Mnogo lepih reči su imale jedna za drugu,mnogo pažnje posvećivale jedna drugoj...Bilo je tako čudesno i izgledalo je kao da će trajati večno.Dani su prolazili,a one su se volele sve više i više..sedele zajedno u klupi,provodile sve svoje slobodno vreme zajedno...
Brzo je prošla godina..dve...Sedmi razred..uh...
Već su zrelije i ozbiljnije,počinju shvaćat život,probleme...Već devojke,odrasle žene..Stupaju na snagu dečki,ah..bolna tema za Sanju.Mnogo toga je već prošla,ne baš mnogo,ali za razliku od Tanje,koja je bila sama i kojoj su dečki bili samo slatki..da...Sanja je bila u sretnoj vezi sa dečkom kojeg je jako volela i zbog kojeg bih život dala...Tanja nije imala sreće,ili pak nije želela imati obvezu..plakati,voleti ponekad i patiti kao sve devojke njihove dobi..Sanja je mnogo puta bila povređena,plakala...Tanja joj je mnogo puta želela pomoć,savetovala je,ali ne dovoljno i dobro.Sanja se nije osećala bolje još uvek je patila i nadala se da će ga preboleti..ali ne...Tražila je utehu u drugima,ali je nije bilo,volela ga je...žarko ga je volela...Bol je bila sve jača,a pošto joj Tanja nije mogla pomoć,Sanja je počela sumljat u nju.Mislila je da joj se sviđa njen dečko Marko i tada...tada se sve polako počelo rušit...Nije joj verovala kada je ona stalno ponavljala;
Ne,Sanja,nesviđa mi se tvoj Marko..SHVATI..!!
To nije bilo dovoljno..sve se srušilo i palo u vodu.Poverenje,toplina je nestajala...sve...
Bile su kao dva stranca,jedva su i pričale,samo kad su morale...Sanja je bila povređena,do iznemoglosti je plakala radi dečka i prijateljice..nekadašnje najbolje prijateljice...
Ponavljala je u sebi;Znala sam,planirala je to,mrzi me,samo me želela iskoristit da mu bude blizu...
Zbunjena nije znala šta radi,želela joj se osvetit na bilo koji mogući način..Kada se Tanja počela napokon zaljubljivati u dečka koji joj se sviđa..dečko kojeg je Sanja poznavala samo po priči...Sanja je čekala priliku kako da joj se osveti..i napokon...evo je...hmm..
Ostalo je na tome,nije se osvećivala,nije imala srca to napravit prijateljici koju,nakon svega,voli..kao pre...iako je to često poricala..
Već osmi razred..Sve je mirno..ostalo isto...ipak..stanje je malo napeto,Sanja i Tanja pomalo pričaju,onda ne,i tako stalno...Sanja se pomirila sa dečkom,bila je presretna,kao da se opet rodila..Tako sretna,ponovo s njim...u njegovom naručju..opet ljubiti njegove usne.Govorila mu je koliko ga voli,jos uvek..a on..on joj je uvek sa osmehom to uzvraćao..Čudesno...
Tanja je maštala,ali se nije usudila naći sa dečkom..niti jednim.Bilo je pomalo zbunjujuće,tako lepa,zgodna i slatka devojka a da neželi imati dečka..
I dalje je sve isto,Sanja sa dečkom,Tanja sama...Iako je Tanja Sanji često zavidela na tome,ali..bilo je sve u redu...Stvari su se polako počele vraćati na svoje..polako...ali sigurno.I kada su bile sigurne da je sve u redu i da se sve vratilo na svoje..Sanja je napravila veliku pogrešku..
Ujutro,kada je trebala doći u školu,nije došla.Tanja je bila veoma zbunjena i začuđena,jer su se naveče čule i rekla je da će doći,i da moraju još puno razgovarati...Tanja je pobegla iz škole,jer je imala neki ludi..pomalo bezazlen osećaj da će se nešto loše desiti...
U to vreme,Sanja je bila na Dunavu,pisala oproštajno pismo;
Nadam se da će te mi oprostiti..i pokušat me shvatiti,jer..ovo sam napravila radi vas,radi tebe Tanja i njega,dečka kojeg volim najviše na svetu i kojemu nemogu pružit ono što on zaista zaslužuje..Ne želim nikoga mučiti i ne želim da patite..Samo vas molim da me ne zaboravite i da imate bar neko lepo secanje i da čuvate lepe uspomene,jer..verujem da ih je bilo...Tebi Marko želim mnogo sreće i da nastaviš dalje..bez mene...Znajte da ću vas i mrtva voleti i rado vas se sećati...
Voli vas Sanja
Tanja je stigla na vreme.Sanja je stajala na mostu,spremna skočiti u Dunav i sve izbrisati...zauvek...
Tanja je glasno povikala;
Sanja nemoj...molim teeeee!!!
Sanja ju je pogledala,očiju punih suza..šminka joj se razlika po licu...Tanja je sve jače i jače plakala i molila je da to ne čini,ali..Sanja nije slušala.
Zazvonio je telefon,Tanjin telefon,ali se Tanja nije mogla i nije želela javiti,jer možda je ovo zadji put da gleda Sanju živu...Molila ju je pogledom da siđe i da to ne čini.
Sanja je bez obzira na sve to,bacila oproštajno pismo prema Tanji,ona ga je laganim pokretom pokupila,ali ga nije otvorila...Nije imala vremena,jer..svaka joj je minuta bila važna...
Polako se privukla Sanji,popela se na most i kroz suze rekla;
Ako ideš i ti,idem i ja..!!
Sanja je ćutala,spuštenom glavom je gledala u Dunav...i napokon..podigla glavu prema Tanji i progovorila;
Ne ti ne ideš!! Ti ćeš ostati ovde,živa...nastavit ceć tamo gde smo mi stale...
Tanja je to negirala,te je čvrsto uhvatila za ruku,i jako stisnula i rekla joj..;
Volim te Sanja,uvek sam te volela,i uvek ću...
Sanja je ćutala...ćutala...i nakon minute i ona prošaputala..;
I ja tebe,opsroti mi...
Naveče kada se Sanja trebala naći sa Markom,svojim voljenim dečkom,ona si nije pojavila...Marku je to bilo jako čudno,te ju je potražio kod prijateljica,ali je nije bilo...
Mnogi su se zabrinuli,Tanjini i Sanjini roditelju su napokon primetili i shvatili da nema ni Sanje ni Tanje...Veoma su se uplašili i pribojavali onom najgorem...
Nakon dve nedelje potraga za njima je prestala..našli su ih na dnu hladnog Dunava...kilometrima dalje od onoga mesta gde su skočile...
Svi su bili zgroženi,ožalošćeni...pogotovo njihovi roditelji...
Nisu se želeli pomiriti,da njihovih curica više nema...
Marko je bio slomljen...Nakon par meseci...upoznao je devojku,koja ga je očarala,bila je tako slična Sanji...da je često mislio da je to Samo u njegovoj glavi...Ali ne...bile su tako slicne...kosa...oči..
Veoma neobično i čudo...
Ali je nije voleo kao Sanju..jer kako je on uvek tvrdio;
Sanja ti si mi prva prava ljubav,prva devojku koju sam zaista voleo
Sve se polako gasilo...polakooo...ali ipak brzi...
Nisu ih zaboravili...mnogi su još uvek patili,ali su se pomirili da ih više nema i da se nikada neće vratiti..da moraju nastavit dalje...

nedjelja, 23.03.2008.

Ovo je pesmica koju sam poswetila prijateljici...

Dišem zbog tebe,
čuvam te za sebe...

Srce svoje ja bih dala,
samo zbog tebe i ruže bi krala...

Tvoje prijateljstvo mi mnogo znači,
ali problemi su ipak jači...

Neželim drugu,neželim bolju,
samo Vanja tebe,prijateljicu svoju...

Pogreške redjam sve u nizu,
ali tebe želim zauvek blizu...

Slušaj svoje srce,
jer ono će ti reci koliko te volim ja...

Zaplakat ce tvoje smedje oči,
kao kapi kiše ali mene neće biti više...

Tuga je velika i golema,
jer sve ostaje iza nas kao stara uspomena...